03.06.2021.
Najčešći izazivači respiratornih infekcija kod dece jesu virusni mikroorganizmi i čine oko 80%-90% svih respiratornih infekcija.

Virusa koji izazivaju tegobe kod dece ima na stotine, a infekcije najčešće kreću sa početkom jeseni, prenose se sa osobe na osobu kapljičnim putem, korišćenjem zajedničkih predmeta ili se prenose prljavim rukama. Najčešće se javljaju u obliku manjih epidemija. Izvor infekcije je bolesno dete, a neprovetren, zagušljiv prostor idealna teritorija za širenje bolesti na ostalu zdravu decu.
_____________________________________________________________________
Treba imati na umu da je sasvim uobičajeno da dete ima od 6 do 8 infekcija gornjih respiratornih puteva godišnje, do polaska u školu te infekcije postaju sve ređe.
_____________________________________________________________________

RINITIS
Najčešća bolest je nazeb ili rinitis. Odlikuje se simptomima kao što su zapušenost i curenje iz nosa, bol u grlu, kijavica, nadražajni kašalj, ponekad i povišena telesna temperatura. Najveći broj ovih infekcija prolazi u roku od 7 do 10 dana. U slučaju infekcije virusom gripa javljaju se i opšti simptomi kao sto su malaksalost, bol u mišićima, glavobolja i visoka telesna temperatura.
Najčešći izazivači nazeba su rinovirusi, kojih ima preko sto. Dešava se da dete ima serijsku infekciju ovim virusima i slične simptome iz meseca u mesec, što kod roditelja stvara lažnu sliku kako njihovo dete nije u stanju da se izbori sa infekcijom, a u stvari je reč o više različitih virusa koji daju iste ili slične simptome bolesti.
Većina prehlada će proći spontano bez komplikacija uz upotrebu sirupa za spuštanje povišene telesne temperature, pravilnu hidraciju i toaletu nosa.
Prehladu se kod neke dece može komplikovati upalom srednjeg uva ili sinusa. U tom slučaju je potrebno obratiti se nadležnom pedijatru radi ordiniranja adekvatne terapije.

AKUTNI LARINGITIS
Predstavlja zapaljenski proces u nivou grkljana. Najčešći izazivači su rinovirusi i virus parainfluence, a bolest dominira u jesenjim mesecima. Tipičan uzrast je između 6 meseci i 4 godine. Bolest odlikuje promukao glas, lavežni kašalj, a u težim slučajevima i otežano disanje. Ovim simptomima često predhodi zapušenost i curenje iz nosa, bol u grlu i povišena telesna temperatura. Ponekad mogu biti zahvaćeni i dušnik i disajnih putevi u plućima kada govorimo o lagingotraheitisu ili laringotraheobronhitisu.

Spazmotični laringitis je posebna forma bolesti, javlja se kod dece bez prethodnih znakova infekcije, početak je brz, obično u toku noći, promukao kašalj i stridor iznenada bude dete iz sna. Karakteristično je da ima sklonost ka ponavljanju. Češće se javlja kod dece sa alergijskom predispozicijom.

BRONHIOLITIS
Bronhiolitis predstavlja infekciju malih disajnih puteva pluća – bronhiola, kod dece do 2. godine života. Bolest najčešće izaziva respiratorni sincicijumski virus, a odlikuje se otokom sluznice malih disajnih puteva i stvaranjem gustog, lepljivog sekreta koji dovodi do opstrukcije (zapušenja) disajnih puteva i do otežanog disanja. Na bronhiolitis treba posumnjati svaki put kada dete nakon par dana curenja iz nosa, kašlja ii povišene telesne temperature razvije ubrzano, otežano i čujno disanje. U težim slučajevima se mogu uočiti znaci jako otežanog disanja kao što su uvlačenje mekih tkiva grudnog koša, brzo i plitko disanje, ječanje, odbijanje obroka, pospanost, lepršanje nozdrvama, plavičasta prebojenost usana i jezika. U slučaju pojave opisanih tegoba potrebno je javiti se pedijatru u što kraćem periodu. U slučaju bronhiolitisa pedijatar će savetovati inhalacije slanim rastvorom i nekim od lekova koji šire disajne puteve, a učestalost inhalacija zavisi od težine kliničke slike. S obzirom da je u pitanju virusna bolest antibiotici se ne primenjuju, sem u slučaju dokazane bakterijske superinfekcije.
Najveću pažnju treba obratiti na decu do 6 nedelja starosti, prevremeno rođenu decu, decu sa hroničnim plućnim ili kardiovaskularnim bolestima kao i decu sa urođenim ili stečenim poremećajima imuniteta.

Infekcije respiratornog trakta su najzastupljenije kod dece koja borave u zadimljenom prostoru, kolektivnom smeštaju ili kod odojčadi čija starija braća ili sestre pohađaju jaslice, vrtiće ili škole. Ponekad u slučaju čestih infekcija gornjih ili donjih disajnih puteva pedijatar može savetovati i ispisivanje iz jaslica ili vrtića, jer je praksa pokazala da deca koja borave u vrtićima obolevaju i do 3 puta češće od dece koja ne idu u kolektivni smeštaj.

Većina virusa će proći u roku od 7-14 dana uz odgovarajuću negu deteta koja podrazumeva rehidraciju, čišćenje nosnih hodnika fiziološkim rastvorom ili hipertonim rastvorom natrijum-hlorida u cilju održavanja prohodnosti gornjih disajnih puteva. Kod najmlađih roditelji koriste i pomoćne aparate kojima se lako evakuiše sekret, bitno je ne preterivati sa pomoćnim metodama jer neretko može doći do povrede nosne sluznice usled prekomerne primene aspiratora.

TEMPERATURA I KAŠALJ
Povišena telesna temperature i kašalj predstavljaju odbrambene mehanizme organizma i ne treba ih se uvek plašiti i žuriti kod lekara. Organizam sam podiže telesnu temperaturu kako bi se borio protiv izazivača infekcije, a kašalj predstavlja refleksnu reakciju tela koja pomaže u eliminaciji sekreta. Kašalj je najčešće posledica slivanja niz zadnji zid ždrela i nije znak infekcije disajnih puteva u plućima. Dete koje je dobrog raspoloženja i apetita, ružičasto prebojene kože i sluzokoža, koje diše bez napora u toku budnosti i sna, nije akutno ugroženo. U slučaju porasta telesne temperature preko 38,5°C dati sirup za spuštanje telesne temperature, a lakše iskašljavanje se postiže davanjem veće količine tečnosti. Potrebno je sačekati par dana, jer prerano odlaženje kod lekara ili uvođenje antibotika neće uticati na tok bolesti.

PREVENTIVNE MERE
Svako dete u toku respiratorne infekcije treba isključiti iz kolektiva radi primene odgovarajućih terapijskih mera, kako bi se broj komplikacija sveo na minimum i kako bi se zaštitila zdrava deca.
Mere prevencije se svode na primenjivanja opštih higijenskih mera u vidu redovnog pranja ruku pre i posle kontakta sa obolelim detetom. Vodite računa da deca ne koriste isti pribor za jelo i piće. Ne dozvoliti bliski kontakt obolelog deteta sa zdravim ukućanima preko dodira ili poljubaca. Takođe je bitno i izbegavati posete obolelima.
Boravak na svežem vazduhu, unošenje dosta tečnosti, voća i povrća i fizička aktivnost doprinose odbrambenim sposobnostima organizma, kao i vakcinacija dece po kalendaru obavezne vakcinacije koji važi u našoj zemlji.