Akutna dijareja ili proliv je čest problem u svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi, a opisuje se kao povećan broj stolica (više od 3), izmenjene konzistencije ili povećanog volumena. Kod starije dece obično prolazi u roku od nedelju dana uz pridržavanje odgovarajućeg higijensko dijetetskog režima, dok se teža klinička slika može očekivati kod dece do godinu dana i najčešće je posledica gubitka tečnosti i elektrolita.

23.09.2022.
Infektivna dijareja je najčešći vid dijareje i posledica je virusne ili bakterijske infekcije, nešto ređe je posledica infekcije parazitima i gljivicama. Infekcija se najčešće prenosi feko-oralnim putem, odnosno prljavim rukama ili kontaminiranom hranom i vodom.

Virusi su vodeći uzročnici akutne infektivne dijareje (rotavirus, adenovirusi, enterovirusi...) i najčešće se javljaju kod dece između 6. meseca i 5. godine, a među njima je najčešći rotavirusni gastroenteritis. Prateći simptomi virusne dijareje su povišena telesna temperatura, povraćanje i prolazna intolerancija na laktozu. Bolest obično prolazi spontano za nedelju dana uz odgovarajuće mere rehidracije i restrikcija u ishrani.

Bakterije izazivaju težu kliničku sliku a najčešće se javljaju kod dece u prvim mesecima života i posle 5. godine. Najčešći izazivači su Salmonella, Shigella, Campylobacter, Yersinia enterocolitica i E. coli. Za razliku od virusnih proliva, dete je lošijeg opšteg stanja, pored povišene telesne temperature češće su prisutni grčeviti bolovi u trbuhu, tragovi krvi u stolici, a neke bakterijske dijareje se mogu komplikovati i upalom zglobova, oštećenjem bubrega, anemijom, sepsom.

Svaki proliv koji nije praćen znacima infekcije treba da pobudi sumnju na neka druga, neinfektivna stanja kao što je primena antibiotika, alergija na hranu, hronične inflamantorne bolesti creva, celijačna bolest, endokrini poremećaji, neke nasledne bolesti metabolizma, hirurške bolesti kao što je upala slepog creva i druge.
Deca sa upalom srednjeg uva ili urinarnom infekcijom mogu takođe imati retke stolice. Neka stresna stanja kod predisponiranih osoba predstavljaju osnovu pojave tečnih stolica.

Detaljna anamneza, fizikalni pregled i pridruženi simptomi su često dovoljni za utvrđivanje uzroka proliva. Trajanje tegoba, teško opšte stanje, povišena telesna temperatura, grčeviti bolovi (kolike) u trbuhu, krv u stolici, gubitak u telesnoj masi, povraćanje mogu pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze.

S obzirom da je u najvećem broju slučajeva u pitanju neka virusna infekcija gastrointestinalnog trakta i da uglavnom prolazi sama od sebe, jako je bitno obezbediti detetu dovoljan unos tečnosti, adekvatnu ishranu i odmor. Ponekad, u slučaju težeg stepena dehidracije ili kod udruženog povraćanja nadoknada tečnosti se sprovodi intavenski.

Lakši oblici dehidracije se tretiraju oralnim rastvorima za rehidraciju što je uglavnom dovoljno da se nadoknade gubici, a nakon 3-4 sata detetu se može ponuditi hrana koja ne mora da se razlikuje od one pre početka bolesti. Izuzetak su odojčad i mala deca koja su na mlečnoj formuli ili piju kravlje mleko, zbog prolazne intolerancije na laktozu preporučuje se upotreba mlečnih formula i mleka bez laktoze, kao i fermentisani mlečni proizvodi. Odojčetu koje doji nikada se ne ukida unos majčinog mleka!

Pranje ruku, temeljno pranje voća i povrća, dovoljna termička obrada mesa pre konzumacije kao i ispravna voda su glavni preduslov za prevenciju infekcija gastrointestinalnog trakta.