Šta rade fizioterapeuti u sklopu kineziterapije?

Kineziterapija predstavlja jedan od najvažnijih aspekata fizikalne medicine, gde se kroz različite vrste pokreta, vrlo često kroz igru, detetu pomaže u pravilnom razvoju i stimulaciji motoričkog razvoja od novorođenačkog uzrasta do adolescencije. U zavisnosti od uzrasta, koriste se različiti modaliteti vežbi koji pomažu u izgradnji mišićne snage, poboljšanju kretanja i jačanju veština potrebnih za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Fizioterapeut može voditi decu kroz:

-razvojne aktivnosti, kao što su sedenje, puzanje i hodanje
-aktivnosti ravnoteže i koordinacije
-adaptivne igre
-poboljšanje cirkulacije oko povreda korišćenjem vežbanja, trening za izgradnju snage nakon povrede
-vežbe fleksibilnosti za povećanje obima pokreta

Tokom posete, fizioterapeut najčešće:

-procenjuje fleksibilnost i snagu deteta
-analizira kako dete hoda i trči (detetov hod)
-uz pomoć motoričkih testova upoređuje kako dete funkcioniše u poređenju sa drugom decom njihovog uzrasta
-daje uputstva za programe vežbanja kod kuće
-preporučuje kada je povratak sportu siguran

Kada je potrebna fizikalna terapija?

Fizikalna terapija može biti potrebna svaki put kada problem sa kretanjem ograničava nečije dnevne aktivnosti.

Dakle, lekari ga često preporučuju deci sa:

- zaostajem u razvoju kada je potrebna stimulacija, tretman se započinje u period odojčeta
-mišičnim hipertonusom ili hipotonusom
- urođenjim nepravilnostim arazvoja vrata (krivošija/torticolis)
- urođenim nepravilnostima razvoja kolena I stopala (˝X˝ ili ˝O˝noge, ravna stopala)
- stanja nakon porođajnih povreda
- nepravilno držanje tela (kifoza, skolioza, kifoskolioza)
- nakon sportskih povreda
- cerebralnom paralizom
- genetskim poremećajima
- ortopedskim povredama
- mišićno-koštanim poremećaja
- bolestima mišića
- problemima mobilnosti u vezi sa autizmom

                                                                                              Bezbednosna razmatranja

Medicinski radnici su veoma oprezni kada je u pitanju bezbednost pacijenata, posebno u pedijatriji. Ali postoje rizici za fizikalnu terapiju, kao i svaki tretman.
U nekim slučajevima, vaše dete se može žaliti da mu je neprijatnije posle fizikalne terapije nego što je bilo ranije. Određena nelagodnost nakon aktivnih sesija je normalna. Proces terapije uključuje rad na slabim i delikatnim područjima, što ih može učiniti umornim i bolnim. Ali, ako vam se neki bol čini neobičnim ili jakim, nikada ne oklevajte da razgovarate sa terapeutom vašeg deteta. Oni mogu pomoći da se osigura da određene vežbe ne pogoršavaju povredu.
Ne treba preterati ni sa kućnim vežbama koje vam terapeut predloži. Uz savet o vežbama, dobićete I I nformaciju koliko često treba da ih radite. Izvođenje vežbi češće nego što je preporučeno može dovesti do toga da vaše dete pogorša povredu. Uvek se uverite da vaše dete poštuje pravila koja mu je dao terapeut kako bi se ozdravilo što je brže i bezbednije moguće.