29.08.2022.
Još uvek se ne zna tačan uzrok bolesti, ali se pretpostavlja da je u pitanju neka virusna infekcija koja izaziva bolest kod genetski predisponiranih osoba. Največi broj bolesnika nije stariji od 5 godina, a češće obolevaju dečaci. Glavna karakteristika bolesti je zapaljenje zidova krvnih sudova srednje veličine, posebno koronarnih arterija, zapaljenje zida dovodi do njegovog oštećenja, a najznačajnija komplikacija je aneurizma zida, odnosno proširenje zida na mestu upale. Ova mesta su sklona stenozama i trombozama, što za posledicu ima ishemiju srčanog mišića, odnosno infarkt.
Kod svakog deteta mlađeg od 5 godina koje ima temperaturu duže od 5 dana treba misliti na Kawasakijevu bolest, s obzirom da rana dijagnostika i pravovremena terapija značajno smanjuju broj komplikacija.
Klasična klinička slika bolesti:
Povišena telesna temperatura > 39,5°C duže od 5 dana
Obostrani konjuktivitis BEZ eksudata
Ispucale i crvene usne, malinast jezik, crvenilo usne duplje
Ospa slična šarlahu ili malim boginjama
Uvećane limfne žlezde na vratu > 1,5cm
Otok ili crvenilo šaka i stopala
Neka deca mogu imati i proliv, povraćanje, bolove u trbuhu i zglobovima. A dve nedelje od početka bolesti dolazi do karakterističnog ljuštenja šaka i stopala, od noktiju na gore.
Bolest prolazi kroz tri stadijuma. U prvom, akutnom, koji traje dve nedelje, dominira povišena telesna temperatura sa gore navedenim simptomima. U drugoj fazi bolesti, koja traje od druge do četvrte nedelje, telesna temperatura se normalizuje i mogu se javiti proširenja koronarnih arterija. I na kraju, u fazi oporavka, koja može trajati i dva meseca, povlače se svi simptom i normalizuju laboratorijski parametri.
Bitno je napomenuti da ne moraju svi klinički znaci biti prisutni istovremeno kako bi se postavila dijagnoza bolesti, neki simptomi mogu spontano nestati dok se drugi još nisu manifestovali. Upravo zbog toga su uvedeni i dodatni dijagnostički kriterijumi kako bi se što preciznije postavila dijagnoza. Oni uključuju laboratorijske analize i radiološka ispitivanja koja nisu specifična za samu bolest ali doprinose lakšem postavljanju dijagnoze (sedimentacija, kompletna krvna slika, rutinski pregled urina, biohemijske analize, EKG, radiografija grudnog kosa, ultrazvuk srca).
Promene koje nastaju na kardiovaskularnom sistemu predstavljaju najznačajnije i najteže komplikacije ove bolesti. Mogu biti zahvaćeni svi delovi srca, ali u najznačajnije poremećaje spada proširenje koronarnih arterija. Diskretna proširenja se mogu uočiti već nakon sedam dana od početka bolesti, a ako adekvatna terapija nije primenjena u prvih 10 dana od početka prvih simptoma bolesti ¼ bolesnika će razviti aneurizme, velika većina tih proširenja spontano prolazi ili se smanjuje u roku od godinu dana. Kardiolozi posebnu pažnju usmeravaju na velike ˝džinovske˝ (>8mm) aneurizme koje nastaju u 5% slučajeva i nemaju tendenciju ka regresiji, zahtevaju redovne kontrole s obzirom da nose povećan rizik od razvoja ishemije srčanog misića.
Na Kavasakijevu bolest treba misliti kod svakog deteta koje, i pored primenjene antibiotske terapije, ima visoku telesnu temperaturu preko 39,5°C duže od 5 dana, čak i kada nisu ispoljeni klasični klinički znaci bolesti.
To je značajno jer pravovremena dijagnoza i primena aspirina i intravenskih imunoglobulina u značajnoj meri smanjuje rizik od pojave ireverzibilnih promena na koronarnim krvnim sudovima.
