29.08.2022.
Opstipacija ili ˝zatvor˝ predstavlja otežano, nekompletno i neredovno pražnjenje suviše tvrdog fekalnog sadržaja. Samo pražnjenje creva je neretko otežano i bolno, praćeno povredama sluznice u predelu analnog otvora sto rezultira i primesama sveže krvi na stolici.

Možemo je podeliti na funkcionalnu, odnosno opstipaciju bez jasnog uzroka i sekundarnu, odnosno zatvor koji nastaje kao posledica nekog stanja ili bolesti. Kada govorimo o vremenu trajanja simptoma, hroničnom se smatra svaka opstipacija gde simptomi traju duže od 2 meseca.

FUNKCIONALNA OPSTIPACIJA
Funkcionalna opstipacija ili narodski rečeno ˝lenja creva˝ se javljaju kod zdravog deteta, i to najčešće u uzrastu od druge do četvrte godine, do puberteta podjednako zahvata oba pola, dok je u pubertetu češća kod devojčica. U njenom nastanku sudeluju različiti faktori, a najznačajniji su nasledna sklonost, ishrana siromasna vlaknima i smanjeno uzimanje tečnosti, zanemarivanje ritma pražnjena, nedovoljna fizička aktivnost i psihički stres.
Nagon na pražnjenje ili gastrokolični refleks se javlja obično pola sata nakon obroka, a njegovo zanemarivanje i nezdrava ishrana u najvećoj meri doprinose razvoju zatvora. Kako bi se sprečio nastanak zatvora jako je bitno redovno uzimati obroke bogate voćem, povrćem i nerafinisanim žitaricama, kao i ˝poštovanje˝ refleksa pražnjenja kako bi se uspostavilo redovno pražnjenje creva. Posledice hronične opstipacije su: razvoj analnih fisura, bolovi u trbuhu, prolaps rektalne sluznice, perianalni apscesi, fekalna impakcija, spoljašnji hemoroidi. Analne fisure (ranice) su uzrok bolnog pražnjenja i krvarenja, a stvaranje fekalnog čepa (fekalna impakcija) može da dovede do proliva i nevoljnog pražnjenja creva usled raspadanja fekalnog sadržaja iznad ˝čepa˝. Takođe se pokazalo da deca sa dugotrajnim zatvorom češće imaju urinarne infekcije, tako kod upornih urinarnih infekcija jako je bitno uspostaviti i uredno pražnjenje creva.

PSIHOPGENA OPSTIPACIJA
Psihogena opstipacija je poseban vid opstipacije, početak tegoba obično korelira sa nekim preživljenim stresom, to je najčeće početak vrtića ili kole, rođenje drugog deteta, razvod roditelja, smrt bliskog srodnika. I sam početak treninga defekacije, odnosno odvikavanje od pelena je često praćeno zatvorom, jer dete ˝trpi˝ kako ne bi išlo na nošu.

SEKUNDARNA OPSTIPACIJA
Sekundarna opstipacija je znatno veći problem, jer se javlja kao posledica neke bolesti ili stanja.
Svako novorođeno dete bi trebalo da izbaci mekonijum (prvu stolicu) u prvih 48 sati nakon rođenja, ako se to ne desi treba posumnjati na anatomske anomalije u razvoju analnog otvora i završnog dela debelog creva ili na neke neurološke anomalije kao to su spina bifida ili Hiršprungova bolest- zbog poremećaja u inervaciji debelog creva završni deo creva je toliko uzak da onemogućava prolazak fekalnog sadržaja što rezultira izostankom stolice. Beba odbija hranu, povraća žućkasti sadržaj, ima nadut trbuh i razdražljiva je. U ovom životnom dobu izostanak stolice može biti i prvi simptom cistične fibroze, multisistemske bolesti koja zahvata pankras, pluća, jetru, a odlikuje se masnim stolicama, čestim infekcijama pluća, nosnim polipima, a u prvim danima života i mekonijumskim ileusom.

Takođe različiti endokrinološki i metabolički poremećaji mogu biti praćeni zatvorom, u njih spadaju: hipotireoidizam, šećerna bolest, intoksikacija vitaminom D, smanjen nivo kalijuma u krvi. Zatim lekovi kao što su diuretici, opijati, antidepresivi. Celijačna bolest (alergija na gluten) i alergija na protein kravljeg mleka mogu isto dovesti do neredovnog pražnjenja creva. A poseban problem predstavljaju deca sa cerebralnom paralizom i Downovim sindromom.

U slučaju funkcionalne opstipacije najbitnije je uvesti promene u ishrani i nezanemarivati refleks pražnjenja, a kod sekundarne prevashodno je akcenat usmeren na lečenje primarnog oboljenja.

Kao pomoćna sredstva uvode se osmotski laksativi, supstance koje ˝privlače˝ vodu, povećavaju volume stolice i tako podstiču pražnjenje. Mogu se koristiti u od dojenačkog do odraslog doba. Dok se fitopreparati (Isilax) ne preporučuju deci mlađoj od godinu dana. Klizme i glicerinski čepići se ne savetuju u rutinskoj primeni, već samo u slučaju postojanja fekalne impakcije, odnosno fekalnih čepova.