Vulvovaginitis – iritacija, upala ili sekret u genitalnoj regiji – predstavlja čestu tegobu kod devojčica koje nisu još dosegle pubertet.
03.03.2026.
03.03.2026.
U kom uzrastu se najčešće javlja?
Prepubertetske devojčice imaju posebne anatomske i fiziološke osobine koje čine sluznicu vulve i vagine ranjivom. Prvo, hormonska aktivnost (estrogen) još nije porasla — sluznica je tanka, bez zaštitnog sloja koji estrogen kod starijih devojčica razvija. Drugo, anatomski položaj: vulva je blizu anusa, a mokraća, izmet, bakterije iz creva mogu se preneti brisanjem ili vlagom, što može izazvati ili pogoršati upalu. Treći faktor je iritacija: sapuni, parfemi, deterdženti, kupanje u kadi, sintetička odeća i uske pantalone mogu mehanički ili hemijski iziritirati već osetljivu sluznicu. Četvrto, zatvor (konstipacija) ili zadržavanje stolice mogu povećati kontakt izmeta sa vulvarnom kožom, što dodatno iritira.
Statistički, vulvovaginitis je najčešći između otprilike 2-7 godina, u uzrastu kada devojčice počinju same koristiti toalet i samostalno održavati ličnu higijen.
Izazivači i kad antibiotici
U većini slučajeva, vulvovaginitis nije uzrokovan specifičnim patogenom u smislu da zahteva antibiotski tretman. Kada se brisom i izoluju bakterije, one su često iz crevne flore (poput E. coli, Enterokoka), ali nisu uvek dominantni faktor. Kod devojčica koje nisu dostigle pubertet, kandidijaza (gljivična infekcija) je retka osim kada postoji predispozicija (npr. preterana upotreba antibiotika ili imunološki problem).
Testovi – bris sa spoljašnje strane vulve i analiza mokraće – mogu se učiniti ako sekret postane obilniji, ima neprijatan miris, boju (žuto-zelenu), ili ako postoje sekundarni simptomi poput peckanja pri mokrenju. Antibiotici se koriste samo kada je izolat patogen koji je jasno povezan sa simptomima i kada higijenske mere nisu dovele do poboljšanja. Studija “Do we need to treat vulvovaginitis in prepubertal girls?” naglašava da treba izbegavati rutinsku antibiotičku terapiju ukoliko nema dominantnog bakteriološkog dokaza.
Ostali uzroci – kada proveriti parazite, šećer u krvi
Ponekad uzrok nisu samo bakterije ili iritacija, nego i paraziti – najčešće Enterobius vermicularis (gliste). Oni ne izazivaju sekret u klasičnom smislu uvek, ali svrabež i noćno grebanje mogu pogoršati stanje, uzrokujući iritaciju i sekundarni sekret.
Šećer u krvi (dijabetes) je ređi uzrok, ali je naveden u literaturi kao faktor rizika za gljivične infekcije i duže, trajne upale genitalne regije kada je neotkriven. Ako se devojčica često vraća sa gljivičnim infekcijama ili ima druge znake (velika žeđ, povećano mokrenje, gubitak težine), provera šećera može biti razumna.
Lečenje, prevencija, kada se javljaju vraćanja
Lečenje počinje svakodnevnim merama: redovna higijena, pranje blagim, neparfemisanih sapunom ili samo vodom, izbegavanje iritirajućih proizvoda, nošenje pamučnog, prozračnog veša, izbegavanje sintetičkih materijala koji trljaju, redovne promene odeće kada je mokraće ili posle kupanja. Nakon defekacije potrebno je da se stolica pravilno briše od napred ka pozadi. Tuširanje toplom vodom i korišćenjei blagih barijernih krema (poput vazelina) mogu ublažiti upalu. Evropski izvori ističu važnost da se stolice budu redovne – konstipacija doprinosi iritaciji.
Ako postoji jasan bakterijski uzrok (dominantan rast bakterija u brisu + simptomi kao što su bol, gnojni sekret, neprijatan miris), lekar može prepisatu lokalni ili sistemski antibiotik, zavisno od težine infekcije. Takođe, ako je prisutan parazit, propisuje se antihelmintik. Kod gljivičnih infekcija (ako su prisutne) primenjuju se odgovarajuća antifungalna krema.
Vulvovaginitis često može da se vraća kod devojčica koje imaju stalne iritantne uslove – mokar veš, nošenje sintetičkih materijala, lošu higijenu, nepotpuno brisanje nakon mokrenja, konstipaciju. Takve ponovljene epizode zahtevaju dodatnu pažnju: proveru navika, možda praćenje stolicu na parazite, razmišljanje o imunološkim faktorima, ali u većini slučajeva nije potreban specijalni laboratorijski protokol osim ako je stanje uporno i ne odgovara na mere nege.
Zaključak
Vulvovaginitis kod predškolskih devojčica je stanje koje, iako neprijatno, u većini slučajeva nije ozbiljno. Počinje obično između druge i sedme godine, kada devojčice postaju samostalne u obavljanju fizioloških potreba i održavanju higijene, i kod kojih su sluznica osetljiva – bez hormonske zaštite, blizu analnog otvora i podložna iritaciji. Uzroci su najčešće iritacija, bakterije iz crevne flore, ponekad paraziti, retko gljivice, a dijabetes samo u posebnim slučajevima.
Lečenje se zasniva prvenstveno na higijeni, upotrebi barijernih krema i izbegavanju iritansa. Antibiotici, antihelmintici ili antifungalni lekovi se daju samo kad je jasno da obične mere nisu dovoljne i kada laboratorijski nalazi ukazuju na specifičan uzročnik. Prevencija igra jako bitnu ulogu – pamučni veš, pravilno brisanje, redovne stolice, izbegavanje vlažno veša, sintetičkih materijala i parfema.
Ako simptomi traju duže od dve nedelje, sekret je gnojav, miris neobičan, prisutan je i bol prilikom mokrenja ili uopšte nelagodnost, ili se stanje vraća često – tada je vreme da se javite pedijatru ili juvenilnom ginekologu radi dalje procene.
Autor teksta: Dragana Tomić, pedijatar
Objavljeno na internet portalu trudnoćaizdravlje.rs
Fotografija preuzeta sa sajta: freepik.com
