Bolest ruku, nogu i usta kod dece – simptomi, lečenje i prevencija

03.03.2026.
Šta je bolest ruku, nogu i usta (HFMD)?

Uzročnici i način prenosa

Simptomi bolesti ruku, nogu i usta kod dece

Dijagnostika i kako se postavlja dijagnoza

Lečenje i ublažavanje simptoma

Kada obavezno posetiti lekara?

Moguće komplikacije

Prevencija i higijenske mere

Kada se dete može vratiti u kolektiv?

Bolest ruku, nogu i usta (eng. Hand, Foot and Mouth Disease – HFMD) je blaga, ali vrlo zarazna virusna infekcija koja najčešće pogađa decu mlađu od 5 godina. Iako se obično povlači spontano, važno je da roditelji prepoznaju simptome i znaju kada je neophodna poseta lekaru.
Uzročnici
BRNU izazivaju enterovirusi, najčešće Coxsackievirus A16 i Enterovirus 71. Ovi virusi se prenose:
kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem),
kontaktom sa plikovima ili stolicom zaražene osobe,
preko kontaminiranih površina i igračaka.
Virus se lako širi u kolektivima poput vrtića, a inkubacija traje 3–6 dana.
Simptomatologija
Prvi simptomi su često nespecifični:
povišena temperatura,
bol u grlu,
gubitak apetita,
razdražljivost i umor.
Dan ili dva kasnije pojavljuju se karakteristični znaci:
bolne ranice u ustima (na jeziku, obrazima, nepcu),
osip u vidu crvenih tačkica i plikova na dlanovima i stopalima,koji se ponekad širi duž ekstremiteta i po zadnjici,
pojačano lučenje pljuvačke i odbijanje hrane kod male dece.
Kod neke dece mogu se javiti i blagi gastrointestinalni simptomi poput povraćanja ili kašaste stolice.
Dijagnostika
Dijagnoza se postavlja klinički, na osnovu izgleda promena i simptoma. Laboratorijske analize obično nisu potrebne, osim u atipičnim slučajevima ili kod komplikacija. Lekar može uzeti bris iz grla ili uzorak stolice radi potvrde virusa, ali to se retko sprovodi u rutinskoj praksi.
Terapija
Ne postoji specifičan lek za BRNU – lečenje je simptomatsko:
antipiretici (paracetamol, ibuprofen) za snižavanje temperature i ublažavanje bola,
gelovi ili sprejevi za ublažavanje bolova u ustima,
unos tečnosti je ključan za sprečavanje dehidracije,
lagana, neiritantna ishrana (izbegavati kiselu, začinjenu hranu i suvu hranu).
Antibiotici nisu efikasni, jer je reč o virusnoj infekciji.
Kada je važno posetiti lekara?
Obavezno se obratite pedijatru ako:
dete odbija tečnost i pokazuje znake dehidracije (suva usta, malo mokrih pelena),
temperatura traje duže od tri dana ili prelazi 39°C,
dete postaje izrazito pospano, letargično ili zbunjeno,
promene na koži se pogoršavaju ili se inficiraju,
pojave se simptomi poput ukočenosti vrata, jakih glavobolja ili povraćanja.
Moguće komplikacije
Iako je BRNU obično blaga bolest, u retkim slučajevima može doći do:
dehidracije,
sekundarnih bakterijskih infekcija kože,
privremenog gubitka noktiju (nakon nekoliko nedelja),
virusnog meningitisa ili encefalitisa (izuzetno retko, češće kod Enterovirusa 71).
Prevencija
Najefikasnija prevencija je dobra higijena:
redovno pranje ruku,
dezinfekcija igračaka i površina,
izbegavanje kontakta sa zaraženima.
Deca sa simptomima treba da ostanu kod kuće dok se potpuno ne oporave, kako bi se sprečilo širenje infekcije.
Deca su najzaraznija tokom prve nedelje bolesti, kada su simptomi najizraženiji (temperatura, ranice u ustima, osip). Međutim, virus se može izlučivati iz organizma i nekoliko nedelja nakon što simptomi nestanu, naročito putem stolice2. To znači da dete može ostati tihi kliconoša i nakon što se oseća potpuno zdravo.
Zbog toga se preporučuje:
Izolacija deteta najmanje 7 do 10 dana od pojave simptoma,
Ostanak kod kuće dok se sve ranice ne povuku i dete ne bude bez temperature najmanje 24 sata,
Pojačana higijena ruku i površina još par nedelja nakon oporavka.
U kolektiv se dete može vratiti kada:
nema temperaturu,
jede i pije normalno,
nema otvorene ranice u ustima ili na koži.

Za portal trudnoća i zdravlje tekst napisala: Dragana Tomić, pedijatar

Fotografija preuzeta sa sajta: freepik